Владимир Ягличич. Кошель под парковой травою...

Кошель под парковой травою.

Внутри торчит земли огрызок.

То ветром пластик взвит порою,

то в тишине покорно низок.

 

Нетленен, встретит он иное:

смерть обрамит живого список:

шаги людей, листву, левкои

и запах розы, ныне близок.

 

Никто не думал – так, всё лето

проспать здесь под скамейкой втуне.

Нюхнёт собака: что же это?

 

Да ночью, после круговерти
я пялюсь на него в июне:

стою и думаю о смерти.



Кеса у парку. Врх ње – трава.

Огрызок земље из ње вири.
Ветар је, пирнув, надувава:
стане л – она се спласне, смири.
 
Непропадљива, ту скапава
и кад рам смрти уоквири
кораке људске, и шум трава,
тополе крошњу, руже мирис.
 
Нико је неће – цело лето
преспава она ту, под клупом.
Тек оњуши је каткад псето,
 
и ја, с вечери летњих, касних,
дођем понекад, зурим глупо
у њу, и мислим о пропасти.




Александр Скрябин, поэтический перевод, 2017

Сертификат Поэзия.ру: серия 771 № 127967 от 16.06.2017

1 | 0 | 885 | 24.04.2024. 11:40:48

Произведение оценили (+): ["Сергей Шестаков"]

Произведение оценили (-): []


Комментариев пока нет. Приглашаем Вас прокомментировать публикацию.