Руска поезија. Двадесети век. Антологија




На корицама - челични јежићи,

чувари, кроз Бедлам бескорисни, стоје.

Као крлетка у грудима, то је

наш живот који брзо ће отићи.

С лутака дроње одбачене, с краја,

последњи шав су потке одабране.

Камене плоче, дугмад што нас спаја,

читамо ревно са обадве стране,

књижевну грају имитирајући,

грешну, ко тротил који се уждио.

Ниси л, песниче незнан - не хајући,

лаку смрт барем, негде, заслужио?

Ко жар небески, уз ватромет сјајни

што пали прсте и око избија,

ко целулозна калцијум-фолија,

ко никотином засута страница,

ко антрацитом спечена зеница,

на омоту твој симбол стоји тајни.



Ни рођења, ни смрти датум знати.

Незнани песник - војник непознати


Перевод на сербский Владимира Ягличича.

У произведения нет ни одного комментария, вы можете стать первым!