Звенят привольные стрижи...

* * *



Зелёной Троицы венок,
чуть вязкий привкус травной сказки.
Подковы, цокот конских ног
и чётко-бодрый стук коляски. -
Осанистая, словно лорд,
детей катает в фаэтоне
кобыла - яблоки апорт,
ранет на крутозадом фоне.

Звенят привольные стрижи,
и с каждым маем всё любимей
их ярких крыльев виражи -
ребяческие и во Имя...
Каштанов свечки отцвели,
но, кажется, слабеет жалость,
когда и флот твой на мели
и слово в междометье сжалось.

Но вновь у самых окон - гроздь
акации, невесты лета!
И значит, многое сбылось
без соучастия куплета.
Тепло. И Троицы венок
сплетается к исконным срокам.
Стрижиных крыл звенит клинок!
Бодрит стаккато конских ног,
искрит кобыла карим оком.




Перевод
на сербский язык


* * *


Зелене Тројке венчић опор
и свео укус травне сказке.
Поткове, коњских ногу топот,
куцањ кочије бодре, гласне.
Отмена као лорд, без муке
децу љуља у фаетону
кобила - носи ко јабуке
округлине на стражњем фону.

Циче обесно мале ласте,
са сваким мајем вољеније,
мајсторство јарких крила расте -
у Име - чије? У дечије...
Цваст кестена већ свећа спржи,
мање је туге, овог пута,
што плићак твоју флоту држи
и реч се стисну прекинута.

Јер опет грозд је крај прозора
акације, те диве лета!
Дакле, много се тога мора
развити и без мог куплета.
Топло је. Венац Тројке оде
ка искони, од свих путева.
Ластиних крила звецка бодеж!
Ритмови коњске ноге воде,
кобила смеђим оком сева.



Перевёл на сербский
Владимир Ягличич