Стихи на сербском

***

Ко што слушаху столећа, некада,

часовник, цврчка, свећу, пехар лимен,

ко што слушаху у шкољци шум плиме -

ја сам слушао снег, снег који пада.

Снег сам слушао - крик и шум што висе

на масовкама зборова без трона,

и листине из моћних авиона -

расутих књига силне рукописе.

Снег сам слушао, док збори с рубова

белим речима које налет воле,

што кроз пространство ко куполе лете

у маршу белом сребрних стубова.

Снег слушах с кућа којих нема више.

Ја слушах птице, живе и смрзнуте.

Ја слушах пругу са гранате руте

и стари парни воз, док маневрише.

Снег слушах, слушах Кијевску станицу

где живот људи видиш, ко на длану,

обичном мером, у обичном дану.

Снег слушах, виду ширећи границу.

Снег сам слушао. И дечји смех који

с плачем се меша, и с урликом звери,

док у стаклима лептирић трепери.

Слушах, ушима не верујућ својим.

Плешући, лептир још трепти под окном,

а чаура се кроз олују врти...



То слушах снег, у сну, тако дубоком,

ко пре рођења, или после смрти.



* * *



Продавци порно-стрипова из града

шире гласине преко верног стада,

да Кајли Миног, мада богата,

нема ***зду међу ногама,

ал под мишкама - цела два комада.


Перевод Владимира Ягличича

Александр Чернов, 2013

Сертификат Поэзия.ру: серия 653 № 100707 от 24.08.2013

0 | 0 | 1739 | 20.04.2024. 02:42:33

Произведение оценили (+): []

Произведение оценили (-): []