Анатолий Плево


Вильям Шекспир. Сонет 66

Измученный, молю: «Дай, смерть, хоть ты покоя!»
Извечна, вижу я, достойных нищета,
И в роскошь рядится ничтожество нагое,
И веры попрана бесславно чистота,
И честь, озолотясь, на трон бесстыдства села,
И чистота девиц так нагло растлена,
И святость клеветой гонима огалтело,
И мощь всесилием калек угнетена.
И у художества язык урезан властью,
И знание в рабы всезнайка-дурь взяла,
И ходит истина в юродивых, к несчастью,
И падшее добро — в прислужниках у зла.
   Измучен этим всем, уйти хотел бы я,
   Но ты останешься одна, любовь моя.
 
Sonnet LXVI

Tired with all these, for restful death I cry:

as to behold Desert a beggar born,
and needy Nothing trimmed in jollity,
and purest Faith unhappily forsworn,
and gilded Honour shamefully misplaced,
and maiden Virtue rudely strumpeted,
and right Perfection wrongfully disgraced,
and Strength by limping Sway disabled,
and Art made tongue-tied by Authority,
and Folly doctor-like controlling Skill,
and simple Truth miscalled Simplicity,
and captive Good attending captain Ill:
   Tired with all these, from these would I be gone,

   save that, to die, I leave my love alone.



Вильям Шекспир. Сонет 130

Ничуть не солнечны моей хозяйки взгляды,
И алость губ ее кораллов не красней,
Не белоснежна грудь — бура; кудрей каскады —
Из черных проволок на голове у ней.

Я видел много роз дамасских — алых, белых,
Но на щеках ее — не этих роз цвета,
И сладостны духи, но я б не так воспел их
Как дух, что у нее исходит изо рта.

Я болтовню ее люблю, отлично зная
О том, что музыки куда приятней звук,
И поступи богинь не видел никогда я:
Идет любовь моя — и землю бьет каблук.

Однако, видит Бог, так редкостна она,
Что ей сравнений фальшь нисколько не нужна.


Sonnet CXXX

My mistress' eyes are nothing like the sun;
coral is far more red than her lips' red;
if snow be white, why then her breasts are dun;
if hairs be wires, black wires grow on her head.


I have seen roses damasked, red and white,
but no such roses see I in her cheeks;
and in some perfumes is there more delight
than in the breath that from my mistress reeks.


I love to hear her speak, yet well I know
that music hath a far more pleasing sound.
I grant I never saw a goddess go;
my mistress when she walks treads on the ground.


And yet, by heaven, I think my love as rare
as any she belied with false compare.



Вильям Шекспир. Сонет 70

В том, что тебя чернят, нет порчи и урона,
Прекрасное всегда – мишень для клеветы;
В свежайших небесах порой кружит ворона –
Так сплетнями расшит наряд у красоты.

То, что ты лучше всех, наветом оценили
Соблазны времени - завистлива их ложь.
Чем сладостней бутон, тем он милей для гнили,
А ты невинностью и чистотой цветешь.

Налётчиков отбив, ты мимо них промчалась,
И с честью минула засаду юных дней.
Но чтобы зависть их со временем унялась,
Еще недостаёт заслуг красе твоей.

Когда б не злая тень, что на нее легла,
Во всех сердцах она б царицею была.


Sonnet LXX

That thou are blamed shall not be thy defect,
for slander's mark was ever yet the fair;
the ornament of beauty is suspect,
a crow that flies in heaven's sweetest air.

So thou be good, slander doth but approve
thy worth the greater, being wooed of time,
for canker vice the sweetest buds doth love,
and thou present'st a pure unstained prime.

Thou hast passed by the ambush of young days,
either not assailed, or victor being charged,
yet this thy praise cannot be so thy praise
to tie up envy, evermore enlarged:

If some suspect of ill masked not thy show,
then thou alone kingdoms of hearts shouldst owe.


Вильям Шекспир. Сонет 123

Нет, время, не хвались, что я с тобой меняюсь!
В чертах воздвигнутых тобою пирамид
Ничто не в новость мне, ничем я не прельщаюсь,
Перелицовка лишь – их современный вид.

Жизнь коротка, и вот – в наивном восхищенье
От ловко всученной нам рухляди твоей,
Торопимся мы дать ей новое рожденье,
Хотя давным-давно уже знакомы с ней.

Я хроникам твоим бросаю вызов бранный,
Былому с нынешним нисколько не дивясь,
Ведь зрелища твои с отчетами – обманны,
То больше в гонке дней, то меньше становясь.

В одном даю обет я непреложный свой:
Быть верным, вопреки тебе с твоей косой.

Sonnet CXXIII
No, Time, thou shalt not boast that I do change!
Thy pyramids built up with newer might
to me are nothing novel, nothing strange;
they are but dressings of a former sight.

Our dates are brief, and therefore we admire
what thou dost foist upon us that is old,
and rather make them born to our desire
than think that we before have heard them told.

Thy registers and thee I both defy,
not wondering at the present nor the past;
for thy records and what we see doth lie,
made more or less by thy continual haste.

This I do vow, and this shall ever be:
I will be true despite thy scythe and thee.


Вильям Шекспир. Сонет 2

Когда твой лоб возьмут в осаду сорок зим,
Изрыв траншеями красы твоей равнину,–
Тщеславной юности ливрею мы сравним
С изношенным старьем, похожим на рванину.

Тогда спросившему: «Что сделалось с тобой?
Где ярких дней твоих сокровище хранится?»,–
Позорной было бы, нелепой похвальбой,
Сказать: «Оно – в моих ввалившихся глазницах»!  

Насколько выгодней ты похвалиться б мог
Ответив: «Вот дитя! Смотрите, как прекрасно
Наследство красоты! Оно всему итог
Подводит на земле, и старость не напрасна».

То было б – в старости для юности ожить,
И кровь остывшую горячей ощутить.

Sonnet II
When forty winters shall besiege thy brow,
and dig deep trenches in thy beauty's field,
thy youth's proud livery so gazed on now
will be a tottered weed of small worth held:

Then being asked where all thy beauty lies,
where all the treasure of thy lusty days,
to say within thine own deep-sunken eyes
were an all-eating shame, and thriftless praise.

How much more praise deserved thy beauty's use,
if thou couldst answer, 'This fair child" of mine
shall sum my count, and make my old excuse',
proving his beauty by succession thine.

This were to be new made when thou art old,
and see thy blood warm when thou feel'st it cold.



Вильям Шекспир. Сонет 6

Не допусти ж того, чтобы зима сломала
Корявою рукой твой летний вид! Любя,
Ты перелей его внутрь некого фиала,
Богатству красоты не дав сгубить себя.

На ростовщичество такое нет запрета,
Желанны и заём, и плата по нему,
И счастье в десять раз твое умножит лето,
Родив другие «я» - как десять к одному.

Счастливый облик твой тогда б десятикратно
Был воспроизведен в десятке чад твоих.
Что сделала бы смерть? Ты мог бы безоглядно,
Уйдя отсюда прочь, живым остаться в них.

Не будь же так упрям, не дай красе твоей
Добычей смерти стать, наследьем для червей.

Sonnet VI
Then let not winter's ragged hand deface
in thee thy summer ere thou be distill'd:
make sweet some vial; treasure thou some place
with beauty's treasure ere it be self-kill'd:

that use is not forbidden usury
which happies those that pay the willing loan;
that's for thyself to breed another thee,
or ten times happier be it ten for one;

ten times thyself were happier than thou art,
if ten of thine ten times refigured thee:
then what could death do if thou shouldst depart,
leaving thee living in posterity?

Be not self-willed, for thou art much too fair
to be death's conquest and make worms thine heir.


Вильям Шекспир. Сонет 5

Часы, что до сих пор трудились аккуратно,
Образовав твой вид, как дивное из див,
С такой же точностью поступят беспощадно,
Всё превосходное в негодность обратив.

Не оборвётся цепь, которой тащат лето
Они к уродливой зиме, где казнь - страшна:

Ни соков, ни листвы у дерева-скелета,
В пустыне снеговой краса погребена.

Тогда, коль дух её в духах не заключится
Текучим узником за стенкой из стекла,
От летней красоты ничто не сохранится,
Ни сил, ни памяти, какой она была.

А породив духи, утратит только внешность
Цветок, всего себя вливающий в их нежность.

Sonnet V
Those hours that with gentle work did frame
the lovely gaze where every eye doth dwell
will play the tyrants to the very same,
and that unfair which fairly doth excel:

for never-resting time leads summer on
to hideous winter and confounds him there,
sap checked with frost and lusty leaves quite gone,
beauty o'er snowed and bareness everywhere.

Then were not summer's distillation left
a liquid prisoner pent in walls of glass,
beauty's effect with beauty were bereft,
nor it nor no remembrance what it was.

But flowers distilled, though they with winter meet,
leese but their show; their substance still lives sweet.


Вильям Шекспир. Сонет 146

Душа, земли моей гниющей сердцевина!
Зачем, убогая, к греху в объятья впав,
Ты чахнешь внутренне и бедствуешь, картинно
И дорого свой дом извне размалевав?


Зачем такой ценой, с арендой краткосрочной,
Отделываешь ты ветшающий чертог?
Чтоб унаследовал излишек плоти сочной
Могильный червь? Таков он — твой итог?

О нет! Живи, душа, за счет убытков плоти,
Пусть этот раб, трудясь, тебя обогатит,
И вечность выкупи, все дни отдав заботе
О том, чтоб внутренне быть сытой — не на вид.

Оставь объедки всех привыкшей объедать,
И уморивши смерть — не будем умирать.

Sonnet CXLVI
Poor soul, the centre of my sinful earth,
[ ] these rebel pow’rs that thee array,
why dost thou pine within and suffer dearth,
painting thy outward walls so costly gay?

Why so large cost, having so short a lease,
dost thou upon thy fading mansion spend?
Shall worms, inheritors of this excess,
eat up thy charge? Is this thy body's end?

Then, soul, live thou upon thy servant's loss,
and let that pine to aggravate thy store;
buy terms divine in selling hours of dross;
within be fed, without be rich no more.

So shalt thou feed on Death, that feeds on men,
and Death once dead there's no more dying then.


Вильям Шекспир. Сонет 116

Дай мне любить тебя, не воздвигая стену
Для брака истинных умов. Любовь верна:
Не изменяется, найдя себе измену,
Не отстраняется, когда устранена.

О нет! Любовь видна издалека мне
Над всеми бурями, как верная мета.
И мой блуждающий корабль не встретит камни,
Пока ведет его любви моей звезда.

У времени не быть ей куклой шутовскою,
На розы губ и щёк заносит серп оно,
Но не бежит любовь за стрелкой часовою —
Ей неизменной быть навеки суждено.

А если я неправ, как уверяют в этом,
Нет вечно любящих, и не был я поэтом.



Sonnet CXVI
Let me not to the marriage of true minds
admit impediments; love is not love
which alters when it alteration finds,
or bends with the remover to remove.

О no, it is an ever-fixed mark
that looks on tempests and is never shaken;
it is the star to every wandering bark,
whose worth's unknown, although his height be taken.

Love's not Time's fool, though rosy lips and cheeks
within his bending sickle's compass come;
love alters not with his brief hours and weeks,
but bears it out even to the edge of doom.

If this be error and upon me proved,
I never writ, nor no man ever loved.


Вильям Шекспир. Сонет 60

Как движется волна на гальку кос прибрежных,
Меняясь местом с той, что перед ней идёт,
Так жизнь за мигом миг в усилиях поспешных
Стремится к берегам, где нас кончина ждёт.

Дитя, едва оно на этот свет родилось,
Ползёт к взрослению, венчаясь им, но вдруг –
Блистанье зрелости затменьем исказилось,
И время все дары обратно рвёт из рук:

Цветенье юности пронзив, оно исчертит
Весь лоб у красоты, в природе поразит
Всё то, что редкостно; перед косою смерти
В руках у времени ничто не устоит.

И всё ж стоят в веках, их злобе вопреки,
Твои достоинства воспевшие стихи.

Sonnet LX
Like as the waves make towards the pebbled shore,
so do our minutes hasten to their end,
each changing place with that which goes before,
in sequent toil all forwards do contend.

Nativity, once in the main of light,
crawls to maturity, wherewith being crowned,
crooked eclipses 'gainst his glory fight,
and Time that gave doth now his gift confound.

Time does transfix the flourish set on youth,
and delves the parallels in beauty's brow,
feeds on the rarities of nature's truth,
and nothing stands but for his scythe to mow.

And yet to times in hope my verse shall stand
praising thy worth, despite his cruel hand.


Вильям Шекспир. Сонет 15

Когда внимаю я всему, что возрастает
До совершенства, но мгновенно сходит вниз
Со сцены мировой, где нам звезда внушает
И комментирует игру из-за кулис;

Когда людских ростков я наблюдаю всходы –
Как небо то живит, то заглушает их,
Как юность, возносясь на пьедестал природы,
К забвенью катится, с износом сил своих, –

Тогда в моих глазах твой день, как на арене,
В обилье юных сил стоит передо мной,
И соревнуются гниенье с разореньем,
Стараясь извалять его в грязи ночной.

Дерусь со временем я за любовь твою:
Коса отнимет ветвь – а я опять привью.

Sonnet XV
When I consider every thing that grows
holds in perfection but a little moment,
that this huge stage presenteth nought but shows
whereon the stars in secret influence comment;

when I perceive that men as plants increase,
cheered and checked even by the selfsame sky,
vaunt in their youthful sap, at height decrease,
and wear their brave state out of memory:

then the conceit of this inconstant stay
sets you most rich in youth before my sight,
where wasteful Time debateth with Decay
to change your day of youth to sullied night,

and all in war with Time for love of you,
as he takes from you, I ingraft you new.


Вильям Шекспир. Сонет 29

Когда, у глаз людских и у судьбы в опале,
О том, как миром я презрен и одинок,
Я с плачем в небеса кидаю крик печали,
И, глядя на себя, шепчу: «Не слышит Бог»,


И быть хочу во всем похожим на другого:
Обилием знакомств, отличий, перспектив,
Иметь размах дельца, иль дар мастерового,
Сочтя ничтожным то, чем я богат и жив,

Бесчестя сам себя, внезапно вспоминаю
Я о тебе — и тут, как жаворонок, я
Из мира мрачных дум к вратам небес взмываю,
И гимн зари пою, за все благодаря,

И так богат я, что с венцом любви твоей
Гнушаюсь сравнивать короны королей. 

Sonnet XXIX
When in disgrace with Fortune and men's eyes,
I all alone beweep my outcast state,
and trouble deaf heaven with my bootless cries,
and look upon myself and curse my fate,

wishing me like to one more rich in hope,
featured like him, like him with friends possessed,
desiring this man's art and that man's scope,
with what I most enjoy contented least;

yet in these thoughts myself almost despising,
haply I think on thee, and then my state
like to the lark at break of day arising
from sullen earth sings hymns at heaven's gate;

for thy sweet love rememb'red such wealth brings
that then I scorn to change my state with kings.



Вильям Шекспир. Сонет 129

Мир, где растрачен дух, где стыд пустыней стал –
Вот похоти дела: так похоть вероломна,
Неправедна, в крови, как дикий каннибал
Неистова, груба, жестока, всевиновна.

В ней омерзение с усладою слилось:
Кто за приманкою гонялся безрассудно
И проглотил крючок – в отчаянную злость
И в сумасшествие повергнут страстью блудной.

Кто домогается, кто сластью завладел,
Кто упивается – все в крайнем заблужденье:
Вкус счастья у неё; вкусил – и горе съел,
И радостный мираж исчез, как сновиденье.

Всё это знает мир, но многие ль хотят
Узнать, как избежать небес, ведущих в ад?

Sonnet CXXIX
Th'expense of spirit in a waste of shame
is lust in action, and, till action, lust
is perjured, murd'rous, bloody, full of blame,
savage, extreme, rude, cruel, not to trust;

enjoyed no sooner but despised straight;
past reason hunted, and no sooner had,
past reason hated as a swallowed bait,
on purpose laid to make the taker mad;

mad in pursuit, and in possession so;
had, having, and in quest to have, extreme;
a bliss in proof, and proved, a very woe;
before, a joy proposed; behind, a dream.

All this the world well knows, yet none knows well
to shun the heaven that leads men to this hell.



Вильям Шекспир. Сонет 7

Глянь на восток! Когда, пылая, поднимает
Там солнце голову – с восторгом каждый глаз
Величие его и щедрость прославляет,
И взгляд ему служить торопится тотчас.

На холм небес оно взбирается, ступая
Подобно молодцу, что зрелости достиг,
И взоры делают поклон, сопровождая
Блистанье шествия его на высший пик.

Но с кручи, где его сломалась колесница,
Шатаясь, как старик, должно оно сойти,
И тут меняются услужливые лица,
И прочь глядят глаза от этого пути.

Вот так и ты, свой пик полуденный пройдя,
Бесславно пропадёшь, коль не родишь дитя.

Sonnet VII
Lo in the orient when the gracious light
lifts up his burning head, each under eye
doth homage to his new-appearing sight,
serving with looks his sacred majesty,

and having climbed the steep-up heavenly hill,
resembling strong youth in his middle age,
yet mortal looks adore his beauty still,
attending on his golden pilgrimage:

But when from highmost pitch, with weary car,
like feeble age he reeleth from the day,
the eyes fore duteous now converted are
from his low tract and look another way:

So thou, thyself outgoing in thy noon,
unlooked on diest unless thou get a son.


Вильям Шекспир. Сонет 124

Когда б моя любовь от блуда родилась
Удачи ветреной и положенья в свете -
Со всем, что временно, она б тогда сплелась
Как в сорняках сорняк, или цветок в букете.

Но нет, не случаем основана она,
Не льстивой пышности улыбками; страдает,
Не падая, любовь, и не покорена
Нисколько тем, к чему нас мода призывает.

Пред наглой ересью от страха не трясясь,
Той, что политики часы арендовала,
Любовь моя, своей политики держась,
В теплицах не росла, в дождях не утопала.

Зову в свидетели вас, времени шуты,
Что живы для злодейств, мертвы для доброты!

Sonnet CXXIV
If my dear love were but the child of state,
it might for Fortune's bastard be unfathered,
as subject to Time's love, or to Time's hate,
weeds among weeds, or flowers with flowers gathered.

No, it was builded far from accident;
it suffers not in smiling pomp, nor falls
under the blow of thralled discontent,
whereto th'inviting time our fashion calls.

It fears not policy, that heretic
which works on leases of short-numbered hours,
but all alone stands hugely politic,
that it nor grows with heat, nor drowns with showers.

To this I witness call the fools of Time,
which die for goodness, who have lived for crime.


Вильям Шекспир. Сонет 12

Когда под бой часов невозвратимо тонут
И блеск, и яркость дня в трясине мерзкой мглы,
И гнилью, вижу я, цветок фиалки тронут,
И кудри в серебре, как соболя, белы;


Когда я вижу высь деревьев, обнаженных
От листьев, что в жару покоили стада,
И зелень летнюю — на дрогах похоронных,
Где у снопов торчит, белея, борода,—

О красоте твоей приходит беспокойство,
Что время и ее на свалку отошлет:
Погибнут и краса, и сласть, теряя свойства,
Едва на их глазах их смена подрастет,

И нет преград косе, которой время скосит
Когда-то и тебя... Лишь сын ей вызов бросит.

Sonnet XII
When I do count the clock that tells the time,
and see the brave day sunk in hideous night,
when I behold the violet past prime,
and sable curls all silvered o'er with white,

when lofty trees I see barren of leaves,
which erst from heat did canopy the herd,
and summer's green all girded up in sheaves
borne on the bier with white and bristly beard:

then of thy beauty do I question make
that thou among the wastes of time must go,
since sweets and beauties do themselves forsake,
and die as fast as they see others grow,

and nothing 'gainst Time's scythe can make defence
save breed to brave him when he takes thee hence.


Вильям Шекспир. Сонет 14

Я не у звёзд беру решительность суждений,
И всё ж, сдаётся мне, я знаю звёзд закон,
Хоть не сулю добра, иль роковых стечений
Всех язв и недостач, иль признаков времён,

Всех жизней не могу предсказывать событья,
Гром, ливень, ураган я вмиг не укажу,
Хорош ли путь, князьям не буду говорить я
По куче признаков, что в небе нахожу.

Но я из глаз твоих, где звёзды неизменно
Сияют – выведал о правде с красотой,
Что расцветут они, коль ты самозабвенно,
С любовью сбережёшь в потомстве облик свой.

Иначе предскажу тебе я лишь позор,
И правде с красотой смертельный приговор.

Sonnet 14
Not from the stars do I my judgement pluck,
and yet methinks I have astronomy,
but not to tell of good or evil luck,
of plagues, of dearths, or seasons' quality,

oft predict that I in heaven find.
But from thine eyes my knowledge I derive,
and, nor can I fortune to brief minutes tell,
pointing to each his thunder, rain and wind,

or say with princes if it shall go well
by constant stars, in them I read such art
as truth and beauty shall together thrive
if from thy self to store thou wouldst convert:

Or else of thee this I prognosticate,
thy end is truth's and beauty's doom and date.


Вильям Шекспир. Сонет 64

Когда я вижу то, как времени клешнёю
Век пышной древности изломан и зарыт,
И башни рухнули, став пеплом и землёю,
И медь звенит лишь там, где смерть ей повелит;

Когда я вижу то, как жадно отнимает
У царства берегов их землю океан,
И, разрастаясь, мель на воды наступает –
Ущерб от прибыли, в обилии изъян;

Когда я вижу мир измен и измененья,
Иль то, как, порчею болея, он гниёт, –
Я у руин беру уроки размышленья
О часе, что забрать любовь мою придёт.

Мысль эта, точно смерть: имею всё – и плачу,
Так страшно от того, что я любовь утрачу.


Sonnet 64

When I have seen by Time's fell hand defaced
the rich proud cost of outworn buried age;
when sometime lofty towers I see down rased,
and brass eternal slave to mortal rage;

when I have seen the hungry ocean gain
advantage on the kingdom of the shore,
and the firm soil win of the wat'ry main,
increasing store with loss, and loss with store;

when I have seen such interchange of state,
or state itself confounded to decay,
Ruin hath taught me thus to ruminate:
that Time will come and take my love away.

This thought is as a death, which cannot choose
but weep to have that which it fears to lose.


Апология шестистопного ямба

Я вежлив с жизнью современною, но между нами есть преграда...
Николай Гумилёв
Требование Гумилёва сохранять размер оригинала нуждается в уточнении и корректировке. Корректируют его поэтическая традиция и дух языка, который нельзя сломать через колено, не сломав при этом самого важного в стихах.
Григорий Кружков

В 2015 году в журнале «Новый мир» были опубликованы 14 переводов сонетов Шекспира, выполненные поэтом-бардом Новеллой Матвеевой, вскоре после этого ушедшей от нас в лучший мир, свет которого мягко лился из ее стихов и песен, наполненных чем-то неуловимо-неземным. Половина ее переводов сделана размером оригинала — 5-стопным ямбом, другая половина — 6-стопником (с расширением размера подлинника на одну стопу).

Из разговора с Новеллой Николаевной, состоявшегося еще в 1998 году, автору статьи известно, что этот эксперимент был задуман ею по причине традиции переводить сонеты Шекспира исключительно размером оригинала. Она считала, что зачастую это становится причиной значительных смысловых потерь. Справедливости ради следует сказать, что случается и обратное. Например, Н. С. Гумилеву изумительно полно и точно удалось передать 5-стопником смысл 17 сонета («Моим поэмам кто б поверить мог…»). Он не пожертвовал ни одной лексемой автора. А бывает и так, что жертвовать частью смыслов прямо необходимо для того, чтобы выразить стиль оригинала.

Нестандартное решение Новеллы Матвеевой представляется мудрым, ибо один шекспировский сонет другому рознь: есть собственно любовная лирика, и есть стихи, полные раздумий о хрупкости земной красоты, о скорбях и краткости жизни, отличающиеся при этом высокой плотностью строки. Несмотря на это, считается, что все сонеты Шекспира в любом случае должны переводиться одинаково: «Или вы переводите размером подлинника, или вы обречены на неадекватный перевод». Постараюсь вкратце рассмотреть историю вопроса и показать, что схема «или-или» в данном случае ошибочна, что расширение размера оригинала при переводе английской философской лирики — вполне законный прием.

Споры о том, всегда ли впору русскому стиху приходятся одежды, сшитые по меркам иных языков, начались у самой его колыбели.

В 1752 году Сумароков, желая облегчить свои шестистопные ямбы, впервые употребил дактилическую цезуру. За это на него тут же ополчился Тредиаковский. Поскольку в немецких образцах этого размера употреблялась только ямбическая цезура, он полагал, что и русские поэты «всемерно должны блюстись», чтобы поступать так же. (См.: Тредиаковский В. К. Соч. СПб., 1849, т. 1, с. 138). Ответ Сумарокова был замечательным: «Ето правда,— писал он,— что немцы редко не ямбами перьвое полустишие оканчевают, а причина тому, что у них великое множество коротких слов, а у нас множество долгих; и для того я чаще первое полустишие не ямбами оканчеваю, нежели немцы; однако я думаю, что и другие наших трагедий авторы того не убегут, да и убегать не для чего, а если бы в том кто и трудиться стал, кажется, чтоб труд сей был бесполезен, чтоб чистые сыскивая к пресечению ямбы, терять мысли» (Сумароков А. П. Ответ на критики. — В кн.: Сумароков А. П. Стихотворения / П.: 1935, под ред. А. С. Орлова. Л.: 1935, с. 358).

Так впервые была выражена идея о том, что форма стихотворного перевода должна соотноситься с сущностными свойствами языка.

В XIX веке эта идея высказывалась многими поэтами-переводчиками. В 1822 году П. А. Катенин размышлял над тем, как перенять у итальянцев их октавы. Он писал: «Язык наш гибок и богат: почему бы не испытать его в новом роде, в котором он может добыть новые красоты?» Но выступал ли Катенин за копирование формы? Вовсе нет, ибо он прибавлял: «Правда,.. никакой размер не стоит того, чтобы ему жертвовать в поэзии смыслом». (Русские писатели о переводе: XVIII-XX вв. Под ред. Ю. Д. Левина и А. Ф. Федорова. Л.: Советский писатель», 1960). О воспроизведении формы подлинника думал в то время и П. А. Вяземский, переводивший Байрона. Но и он точно так же оговаривался — Вяземский писал, что переводчику следует делать это, «соображаясь со стихиями языка, который у него под рукою — настолько, насколько наш язык может приблизиться к языку иностранному, разумеется, опять, без увечья, без распятья на ложе прокрустовом» (Левин Ю. Д. Об исторической эволюции принципов перевода, в сб. «Международные связи русской литературы», М.-Л.: 1963).

Копирование форм английской лирики неслучайно уподоблено здесь «прокрустову ложу» — неизбежному мучительному отсечению всего, что мешает уложиться в оригинальный размер. Сравнительная краткость английских слов ставила русских переводчиков перед воп­росом: «Допустимо ли жертвовать полнотой смысла ради размера?» Чуть позже возник и следующий вопрос: «Если допустимо, то чем можно жертвовать, а чем нельзя

Вскоре обозначились и две противоположных точки зрения.

П. И. Вейнберг, переведший девять пьес Шекспира, считал, что при угрозе существенных смысловых утрат предпочтительнее жертвовать размером и даже числом строф. Указывая на причину того, почему при переводе П. Козловым байроновского «Дон Жуана» многое оказалось «исключено или сокращено», он писал: «Причина заключается в желании — все, что включено у Байрона в одну октаву, передать по-русски одною октавой, желание, которое... в большинстве случаев представляется совершенно невыполнимым без ущерба подлиннику… Мы знаем, что у Байрона октава придает рассказу прелесть и оригинальность; но уже лучше пожертвовать этою чисто внешнею особенностью, чем гораздо более существенным».

Другую точку зрения, возобладавшую в XX веке, высказал революционер Л. М. Михайлов. «Нам могут возразить, что в русском языке нет такой сжатости, как в немецком,— писал он в отзыве на перевод «Фауста» Гете размером оригинала,— и что-то, что помещается в одном немецком стихе, часто не может вместиться и в двух русских стихах. Это кажется лишь с первого разу. Поэт, у которого в полном распоряжении язык, сумеет быть и сжатым и не отступить от подлинника». (Чуковский К.И. Высокое искусство, М.: Советский писатель, 1968.)

Согласимся: переводчику необходим богатый словарный запас. Но требование «быть сжатым», то есть избегать многосложных аналогов английских слов, лишает фразу о «полном» распоряжении ресурсами языка всякого смысла. Ведь для того, чтобы, к примеру, изобразить слово red, в русской языковой палитре нет односложных красок, но есть двухсложные: «красный», «алый», и трехсложные: «багряный», «пурпурный», «червонный». Поэтому В. Г. Бенедиктов, Ф. А. Червинский, В. С. Лихачев, Т. Л. Щепкина-Куперник, переводившие сонеты Шекспира в XIX веке, не желали ограничивать себя в выборе изобразительных средств и увеличивали размер на одну стопу. «Подчеркнем объективный характер подобных отклонений, продиктованных национальными особенностями русского литературного языка,— пишет исследователь «русской сонетианы» Е. А. Первушина.— Давно отмечено, что русские слова имеют в среднем большую слоговую протяженность, чем соответствующие английские, и одна строка 5-стопного ямба в английской поэтической строке вмещает гораздо больше лексических единиц, чем в русской». (Первушина Е.А. Сонеты Шекспира в России: переводческая рецепция XIX-XXI вв. — Владивосток, Изд-во Дальневосточного университета, 2010, с. 71.)

В свете этого ясно, насколько радикальной была позиция М. Чайковского, впервые переведшего все шекспировские сонеты 5-стопным ямбом: он полагал необходимым «не подчинять Шекспира законам русской поэзии». Поэт В. Г. Бенедиктов, напротив, сознательно отступил от формы подлинника ради того, чтобы выразить мысль и стиль автора:

Искусство сметено со сцены помелом,

Безумье кафедрой владеет. Праздник адский!

Добро ограблено разбойнически злом,

На истину давно надет колпак дурацкий...

 (Сонет 66, перевод В. Г. Бенедиктова)

Переводы Бенедиктова до сих пор многими признаются эталоном передачи шекспировского стиля. С помощью 6-стопного ямба он передал его экспрессию, введя дополнительные образы с густой эмоциональной окраской: «помело», «безумие», «адский», «разбой», «надет колпак». В стилевом плане это — несомненное приобретение (хотя на мой взгляд, правильнее использовать образы и лексику оригинала).

Но вот настает XX век, и в 1919 году рыцарь стихотворной формы Н. С. Гумилев заявляет, что стихотворные переводы следует делать исключительно «эквиритмично»: «точно соблюдая метры и размер подлинника». (Н. С. Гумилев. Переводы стихотворные. В сборнике «Принципы художественного перевода. Статьи К. Чуковского и Н. Гумилева». Всемирная литература. Петербург. 1919. С. 29.) В основу этого тезиса легло абсолютно верное наблюдение: «У каждого метра есть своя душа». Поэтому адекватный перевод сонетов Шекспира может быть выполнен только ямбом.

Однако с числом стоп дело обстоит сложней. Требование Гумилева соблюдать не только метр, но и размер подлинника часто вступает в непримиримое противоречие с другим условием адекватности перевода: верной передачей смысла. В советское время этот вопрос обсуждался, когда Георгий Шенгели перевел 6-стопником «Дон Жуана» (поэму блестящую, но очень неглубокую). Перевод Шенгели, вместивший массу деталей, о которых сам Байрон иронично отзывался так: «ах! я всегда в кругу пустых подробностей», проиграл в главном — в воспроизведении легкого, игривого авторского стиля, 5-стопному переводу Татьяны Гнедич. Тем не менее, в послесловии к своему труду Шенгели очень верно подметил, что «принцип эквиритмии» «некритически принят в качестве незыблемого закона», и выражается этот шаблонный подход в том, что «„эквиритмию” подменяют „эквиметрией”: „переводите размером подлинника”» (Д. Байрон. Дон Жуан. ОГИЗ. М.: 1947. Послесловие переводчика. С. 531–532).

Конечно, многое зависит от добросовестности и таланта. Никакой размер не поможет в переводе Шекспира человеку, для которого поэзия — не его стихия. Однако отказ от 28 дополнительных слогов ставит любого переводчика в положение беременной, пытающейся влезть в свадебное платье.

В связи с этим в советское время много писали о том, как научиться «правильно жертвовать». К. И. Чуковский, заботясь о том, чтобы перевод имел ту же легкость, «которой ввиду краткости английских слов и простоты английского синтаксиса отличается подлинный текст», призывал переводчиков «всюду, где только возможно, вычеркивать лишние слова». (Корней Чуковский, Собрание сочинений в 15 т. М.: Агентство ФТМ, Лтд, 2012. С. 606.) Но при этом указывал на то, какими потерями это чревато. «При такой разгрузке нужно выбрасывать только лишнее,— предостерегал он.— Выбрасывать же, как ненужный балласт, такие важные элементы переводимого текста, какие выбрасывали, например, переводчики трагедий Шекспира, не рекомендуется никому ни при каких обстоятельствах, потому что это приводит к прямому искажению подлинника».

Шекспир упомянут здесь, конечно же, не случайно. Его стих, проводящий читателя сквозь галерею чудных образов, отличается высокой плотностью строки. А в некоторых сонетах — скажем об этом прямо — вообще нет «лишних» слов. Наверное, каждый, кто переводил сонеты Шекспира «размер в размер», сталкивается с соблазном выбросить нелишнее. Лучший пример — переводы великого 66 сонета, этого театра философских категорий, изоб­ражающего не обычное противостояние Добра и зла, а чудовищную извращенность мира. Содержание 66 сонета в 5-стопных переводах из объемного превращается в плоское. Часть смыслов отсекается, часть — деформируется.

Переводчики XX века нередко нередко останавливаются на этой проблеме в своих статьях. Вот некоторые из их размышлений.

Поэт Б. А. Кушнер, профессор математики Питтсбургского университета, пишет: «Содержание шекспировской строки, как правило, не помещается в строке русского 5-стопного ямба. Переводчику неизбежно приходится идти на нелегкие компромиссы, и, пожалуй, один переводчик отличается от другого скорее тем, что он не перевел, нежели воспроизведенными им чертами оригинала». (Б. А. Кушнер. О переводах сонетов Шекспира. См. http://berkovich-zametki.com/Avtory/Kushner.htm).

Интересны наблюдения литературного критика В. А. Козаровецкого. «Сонеты Шекспира иногда рассматривают как некую философскую форму любовной лирики,— пишет он.— Для него была важна именно непрерывность движения мысли. Краткость английского языка позволяла Шекспиру передавать это движение образами, укладывающимися в строфы и даже в строки. Попытки в переводе на русский, который в 1,5 раза «длиннее» английского, перелагать сонеты Шекспира такими же «квадратами» неизбежно приводит к деформации словаря переводчика, заставляя его искусственно выбирать в основном короткие слова, которых в нашем языке существенно меньше, и к излишней деформации смысла... Часто там, где у Шекспира два эпитета, в русском переводе остается один (а то и ни одного), а там, где Шекспир использует сложный образ, переводчик вынужден его упрощать, если не хочет загубить интонационную и речевую естественность стихотворения. Все это не может не сказаться на общем облике перевода, и по-русски из-за этих ограничений размера и количества строк стихотворение неизбежно звучит и выглядит иначе, чем в оригинале, а любые требования буквальной точности выглядят смешными». (В. А. Козаровецкий. Возможен ли перевод сонетов Шекспира? См. http://perevodchick-x.narod.ru/05.htm). «Что же касается ныне забытой традиции переводить английский 5-стопный ямб 6-стопником, то, кажется, она канула безвозвратно, хотя в прошлом было много удач именно на этом пути». (В. А. Козаровецкий. Сонеты Шекспира: проблема перевода или проблема переводчика? — Альманах «Поэзия», 1988, №50).

Согласиться с этим нелегко — настолько довлеет над нами практика XX века: «ценою любых потерь сохранять размер и ритм английского пентаметра» (Г. М. Кружков). Перевод его шестистопником в наши дни обычно безапелляционно оценивается как признак безграмотности и лени. Но если бы это было так, в число «сачков» следовало бы записать и такого великого «тунеядца», как Иосиф Бродский. Для перевода стихов Джона Донна «Шторм» и «Элегия на смерть леди Маркхэм» он сознательно избрал 6-стопник.

Об этом опыте поэта Г. М. Кружков писал так: «Разумеется, это дает возможность полнее передавать содержание оригинала. Строка Донна чрезвычайно насыщена. Бродский не первый решал подобную проблему. Все переводчики Шекспира (например) поневоле сталкивались со знаменитой лаконичностью английской речи... Для того, чтобы передать эту синтаксическую гибкость английского стиха, Бродский решил пойти против установившейся традиции». (Григорий Кружков. Английский героический куплет в передаче И.Бродского. См. http://magazines.russ.ru/nov_yon/2011/1/kr5.html ).

Как видим, причин для расширения размера при переводе английской философской лирики с высокой плотностью строки — немало. В любой науке есть исключения, которые помещаются рядом с самими правилами и, по сути, являются их неотъемлемой частью. То же касается и «правила эквиритмии». В заключение вниманию читателя предлагается перевод некоторых шекспировских сонетов, выполненный шестистопным ямбом.

Анатолий Плево. Апология шестистопного ямба. — Столпотворение (научно-художественное приложение к журналу СПР "Мир Перевода") №16, 2018, с. 153.