Леонид Лохин


Уолтер Рэли. Сыну. (последний вариант)


Уолтер Рэли

(1552 – 1618)

 

CЭР УОЛТЕР РЭЛИ СВОЕМУ СЫНУ

 

Есть трое тех, чья жизнь легко идёт,

Пока растут поврозь, – беды в них нет.          

Но встретившись, где их судьба сведёт,

Они друг с другом порождают вред.

           

Они: лес, лён и лень.  И знаешь ли,          

Лес – то, что даст для виселиц бревно;        

Лён – то, что даст верёвку для петли;

Лень – это ты, родной.  Пойми ж одно:                

 

Пока их время встречи не пришло,                            

Лес зелен, лён цветёт, шалит лентяй.        

Как встретятся,  –  с бревна начнётся зло,        

Затем петля, а там … малыш – прощай!            

 

Давай молиться, чтобы нас, сынок,

День этой встречи разлучить не смог.


08.08.16 

 

 

Walter Ralegh

(1552 – 1618)

 

SIR WALTER RALEGH TO HIS SONNE

 

Three thinges there bee that prosper up apace

And flourish, whilest they growe a sunder farr,

But on a day, they meet all in one place,

And when they meet, they one an other marr;

 

And they bee theise, the wood, the weed, the wagg.

The wood is that, which makes the Gallow tree,

The weed is that, which stringes the Hangmans bagg,

The wagg my pritty knave betokeneth thee.

 

Marke well deare boy whilest theise assemble not,

Green springs the tree, hempe growes, the wagg is wilde,

But when they meet, it makes the timber rott,

It frets the halter, and it choakes the childe.

 

Then bless thee, and beware, and lett us praye,

We part not with thee at this meeting day.



Сэр Уолтер Рэли своему сыну

Окончательный вариант перевода после поправок по замечаниям и подсказкам коллег с благодарностью за поддержку.

 

Уолтер Рэли

(1552 – 1618)

 

 СЭР УОЛТЕР РЭЛИ СВОЕМУ СЫНУ


Три вещи есть, чья резво жизнь бежит,

Коль врозь они, – растут легко, светло.

Но в день, когда им встреча предстоит,

Они друг с другом порождают зло.

 

Они – лес, лён и лоботряс. Заметь :

Лес – то, в чём видим виселиц черты,

Лён – то, в чём висельник встречает смерть,

А лоботряс, мой мальчик, – это ты.

 

Пока сойтись им не пришёл черёд,

Лес зелен, лён цветёт, шалит малец.

Сойдутся лишь, – и зло с бревна начнёт,

Петлю озлобит … и мальцу – конец.

 

Так молим Бога, не жалея сил,

Чтоб день той встречи нас не разлучил.


21.07.16.


 

Walter Ralegh

(1552 – 1618)

 

SIR WALTER RALEGH TO HIS SONNE

 

Three thinges there bee that prosper up apace

And flourish, whilest they growe a sunder farr,

But on a day, they meet all in one place,

And when they meet, they one an other marr;

 

And they bee theise, the wood, the weed, the wagg.

The wood is that, which makes the Gallow tree,

The weed is that, which stringes the Hangmans bagg,

The wagg my pritty knave betokeneth thee.

 

Marke well deare boy whilest theise assemble not,

Green springs the tree, hempe growes, the wagg is wilde,

But when they meet, it makes the timber rott,

It frets the halter, and it choakes the childe.

 

Then bless thee, and beware, and lett us praye,

We part not with thee at this meeting day.





Перевод стихотворения Элизабет Браунинг "HOW I LOVE THEE ?"

Элизабет Барретт Браунинг  (1806 – 1861) 

Как я люблю тебя? (Сонет 43)

 

Как я люблю тебя ? Вот мой ответ :

Люблю глубоко, вширь и ввысь, как я

Способна стала, ведь душа моя

Достигла чувств, которым равных нет.

Ты мне – огонь свечи и солнца свет,

Потребность до скончанья бытия.

Люблю, как правду, что у всех своя.

Люблю легко, не жду награды вслед.

 

Люблю с волненьем страстным, хоть оно,

Ушло, казалось, с тенью прежних бед,

И с верой детской,  канувшей давно

Со всем святым, так, что мой каждый вздох,

Печаль и смех, вся жизнь, – слились в одно.

Когда ж умру, ещё сильней, даст Бог.


(Прошу опубликовать сразу по получении)




Английский юмор в стихах


   АНГЛИЙСКИЙ ЮМОР В СТИХАХ

       из сборника «Мир вверх тормашками»

                        ( TOPSY - TURVY WORLD)

 

 

        I.  ШУТОЧКИ С КЛАДБИЩА

                            Эпитафии

      MERRY GLIMPSES OF THE GRAVEYARD

                                     Epitaphs

 

                   САМОМУ СЕБЕ (1)

 

У этой канавы могилка моя,

Чтоб вдоволь поплакать могли здесь друзья.

                                                       (Уильям Блейк)

 

                         ON HIMSELF (1)

 

I was buried near this dyke,

That my friends may weep as much as they like.

                                                            (William Blake)

 

 

                   САМОМУ  СЕБЕ (2)

 

Что жизнь  –  насмешка, ты поверишь,

Я думал. Знаю я теперь лишь.

                                              (Джон Гэй)

 

                     ON HIMSELF (2)

 

Life is jest, and all thing show it;

I thought so once, but now I know it.

                                                (John Gay)

 

 

                 ДЖОНУ ГЭЮ

 

Вот бедный Гэй лежит в могиле,

Нашёл наш Джек итог всему

Иль истину …  Но он не в силе

Вернуться. Десять к одному!

                               (Александр Поуп)

 

                   ON JOHN GAY

 

Well, then, poor G… lies under ground!

So there’s  an end of honest Jack.

So little justice here he found,

‘Tis ten to one he’ll ne’er come back.

                                          (Alexander Pope)

 

 

 ДЯДЕ ПИТЕРУ ДЭНИЭЛСУ

 

Под этим камнем в глубине

Лежит наш дядя Питер.

В начале мая по весне

Он рано снял свой свитер.

                                       (Анон.)

 

 

   ON UNCLE PETER DAN’ELS

 

Beneath this stone, a lump of clay,

Lies Uncle Peter Dan’els,

Who, early in the month of May,

Took off his winter flannels.

                                                (Anon.)

 

 

                     ДАНТИСТУ

 

Джон Браун здесь лежит. Запомни!

Последнее дупло своё  заполнил.

                                                          (Анон.)

 

                      ON A DANTIST

 

Stranger! Approach this spot with gravity!

John Brown is filling his last cavity.

                                                              (Anon.)

 

 

   ХЭМПШИРСКОМУ ГРЕНАДЕРУ

                     

Лежит здесь гренадер, тот, кто слегка

Попил в жару холодного пивка.

Солдат, учти такой конец его,  –

В жару пей крепкое … иль ничего!

                                                              (Анон.)

 

          ON A HAMPSHIRE GRENADIER

 

Here sleeps in peace a Hampshire grenadier,

Who caught his death by drinking cold some beer.

Soldiers be wise from his untimely fall,

And when you’re hot, drink strong or not at all.

                                                                            (Anon.)

 

 

      У ЭЛДЖИНСКОГО СОБОРА

 

Лежу здесь  –  Мартин Элджинбродь.

Прости грехи мои, Господь,

Как я б простил, будь я Господь,

А ты б был Мартин Элджинбродь.

                                                          (Анон.)

 

        AT ELJIN CATHEDRAL

 

Here lie I, Martin Elginbrodde:

Ha’e mercy o’ my soul, Lord God,

As I wad do, were I Lord God

And ye were Martin Elginbrodde.

                                                  (Anon.)

 

 

        II.   ЧУТОК ОСТРОГО

                 THE BITTER BIT

 

                 ЭПИГРАММА

  Выгравировано на ошейнике собаки,

 которую я подарил Его   Высочеству

        Фредерику принцу Уэльскому

 

Я – пёс Высочества Его.

      Скажите, сэр, Вы  –  пёс кого?

                                    (Александр Поуп)

 

                      EPIGRAM

          Engraved on the collar of a dog

      which I gave to His Royal Highness

               Frederick Prince of Wales

 

I am his Highness’ dog at Kew,

Pray tell me, sir, whose dog are you?

                                       (Alexander Pope)

 

 

                         ХЛОЕ

 

Как день, ярка; как утро, ты свежа, –

Притом, как воздух, всем принадлежа.

                                                    (Лэнсдаун)

 

                             CHLOE

 

Bright as the day, and like the morning fair,

Such Chloe is – and common as the air.

                                                           (Lansdowne)

 

 

                         ПОЦЕЛУЙ

 

«Ты целовать ему далась!»   «Пустяк!»

«О, скромность!»   «Я решила, что стерплю,

Ведь думал  –  сплю я, иль скорее так :

Считал, что верю, будто думает, что сплю».

                                                (Ковентри Пэтмор)

 

                         THE KISS

 

“I saw you take his kiss!”   “’Tis true.”

“O modesty!”   “’Twas   strictly kept:

He thought me asleep at least, I knew

He thought I thought he thought I slept.”

                                          (Coventry Patmore)

 

 

                   ОБ ИЗМЕНЕ

 

Измена безуспешна непременно, –

Успех никто  не назовёт «изменой».

                                (Джон Харрингтон)

 

                          OF TREASON

 

Treason doth never prosper; what’s the reason?

For if it prosper, none dare call it treason.

                                                      (John Harington)

 

 

    *     *     *

Мужских пороков  –  тьма;

У женщин –  только два :

Дела их  –  кутерьма,

И кутерьма –  слова.

                                      (Анон.)

 

    *     *     *

We men have many faults.

Poor women have but two : –

There’s nothing good they say;

There’s nothing good they do.

                                               (Anon.)

 

 

           БЕДНЫЕ ЖИВОТНЫЕ

 

Лошадь и мул живут 30 лет;

О пиве, вине – и понятия нет.

До 20-ти –  лишь овца и коза,

Ни виски, ни водки не видя в глаза.

Пьёт тоннами, но только воду, корова;

Годам к 18-ти, глядь, и – готова.

Собака  к 15-ти – неудержимо;

И это без помощи рома иль джина.

А кошка, что пьёт каждый день молоко,

В 12 кончается очень легко.

А курица та, от которой яичный

Ликёр, к 10-ти погибает обычно.

Животные в трезвости, в общем, живут

Безгрешно, но как-то недолго, и – мрут.

Грехами и джином пропитан навек,

Все 70 может прожить человек.

Но есть и такие, хоть это непросто,

Кто смог спиртоваться аж до 90.

                                                            (Анон.)

 

                 POOR BEASTS !

 

The horse and mule live 30 years

And nothing know of mines and beers.

The goat and sheep at 20 die

And never taste of Scotch or Rye.

The cow drinks water by the ton

And at 18 is mostly done.

The dog at 15 cashes in

Without the aid of rum and gin.

The cat in milk and water soaks

And then in 12 short years it croaks.

The modest, sober, bone-dry hen

Lays eggs for nogs, then dies at 10.

All animals are strictly dry:

They sinless live and swiftly die;

But sinful, ginful, rum-soaked men

Survive for three score years and ten.

And some of them, a very few,

Stay pickled till they’re 92.

                                                    (Anon.)

 

 

           СЮЗАН СИМПСОН

 

Стриж слетел с седого сада,

Сонный сумрак стал синей,

Сладко свистнул серенадой

Среброзвонкий соловей.

 

Сердце Сюзан Симпсон страстно  –

Сложно справиться с собой.

Смотрит: Стивен Слокум,  –  счастье

Суждено самой Судьбой.

 

Суженый спросил спокойно:
«Стивену супругом стать?»

Сюзан согласилась скромно,

Страсть способная сдержать.

 

С сентября слегка скучает

Сюзан, Симпсон - Слокум став,

Славным словосочетаньем

Стиль стихам своим создав.

 

………………………………..

 

Семь сезонов Сюзан стонет …

Семь снегов сошли … Сопят,

Словно слитые с софою,

Семь сопливых  слокумчат.

                                              (Анон.)

 

             SUSAN SIMPSON

 

Sudden swallows swiftly skimming,

Sunset’s slowly spreading shade,

Silvery songsters sweetly singing

Suminer’s soothing serenade.

 

Susan Simpson strolled sedately,

Stifling sobs, suppressing sighs.

Seeing, Stephen Slocum, stately

She stopped, showing some surprise.

 

“Say,” said Stephen, “ sweetest sigher;

Say, shall Stephen spouseless stay?”

Susan, seeming somewhat shyer,

Showed submissiveness straightway.

 

Summer’s season slowly stretches,

Susan Simpson Slocum she –

So she signed some simple sketches –

Soul sought soul successfully.

 

………………………………….

 

Six September Susan swelters;

Six sharp seasons snow supplies;

Susan’s satin sofa shelters

Six small Slocums side by side.

                                                       (Anon.)  

�4<~��>��


Руперт Брук. Три стихотворения

Руперт Брук

(1887 – 1915)

 

СОМНЕНЬЯ

 

Я знаю, если спит она,

Душа её в эфире бродит

(Где мне не быть) на волнах сна,

Прекрасной, но пустою бросив

Её, лежащей без движенья,

Как платье или что-то вроде.

Я знаю то, но мысль одна,

Бесспорная, родит сомненья.

 

Ведь, коль души на месте нет,

С чего в лице тревоги след ?

Не обнаружить мысли бег

Сквозь занавес прикрытых век.

Что там, в тени хранит она,

Как потаённое своё ?

В изгибе губ едва видна

Улыбка … Это ж суть её !

 

Но, если дух – не в ней всерьёз,

Откуда аромат волос ?

 

 

Rupert Brooke

(1887 – 1915)

 

               DOUBTS


When she sleeps, her soul, I know,

Goes a wanderer on the air,

Wings where I may never go,

Leaves her lying, still and fair,

Waiting, empty, laid aside,

Like a dress upon a chair. . . .

This I know, and yet I know

Doubts that will not be denied.

 

For if the soul be not in place,

What has laid trouble in her face?

And, sits there nothing ware and wise

Behind the curtains of her eyes,

What is it, in the self's eclipse,

Shadows, soft and passingly,

About the corners of her lips,

The smile that is essential she?

 

And if the spirit be not there,

Why is fragrance in the hair?

 

 

 

 

Руперт Брук

(1887 – 1915)

 

                  ЗАНЯТЬ СЕРДЦЕ

 

Теперь, когда расстались мы, познавши  

Всё лучшее и худшее, я б так

Настроил ум (не сердце!), чтоб без фальши

Считать : Любовь, что в книжках, – не пустяк.

Вот темы : женщины с детьми и старцы,

И пашни влажные, готовые к весне,

И плач детей, забытых ради танцев,

И неба синь после дождя в окне,

И тихий вечер в тёплом доме отчем,

И Песни зов, и Мудрость бытия …

Мы – смертны, она – вечна. В общем

О тысяче вещей бы думал я,

Как лакомство вкушают, по одной …

Занять мне сердце надо тишиной.

 

 

Rupert Brooke

(1887 – 1915)

 

                    THE BUSY HEART

 

Now that we’ve done our best and worst, and parted,

I would fill my mind with thoughts that will not rend.

(O heart, I do not dare go empty-hearted)

I’ll think of Love in books, Love without end;

Women with child, content; and old men sleeping;

And wet strong ploughlands, scarred for certain grain;

And babes that weep, and so forget their weeping;

And the young heavens, forgetful after rain;

And evening hush, broken by homing wings;

And Song’s nobility, and Wisdom holy,

That live, we dead. I would think of a thousand things,

Lovely and durable, and taste them slowly,

One after one, like tasting a sweet food.

I have need to busy my heart with quietude.

 

 

Руперт Брук

(1887 – 1915)

 

              ПИСЬМО СОЛДАТА

 

Коль я погибну здесь, в чужих краях,
То думай так : есть уголок вдали,
Навеки ставший Англией. Там прах
Покоится ценнее той земли,
Прах Англией рождённого. Ведь он
Любил её цветы, дороги, дали,
Жил, воздухом английским напоён,
И солнца дома дух его питали.

А сердце это, зла оставив груз,
В Сознанье  Вечном бьётся, чтоб отдать,
Что Англия давала : мысли, силы,
Её красоты, звуки, сладость грёз,
Друзей улыбки, мира благодать
И доброту сердец под небом милым.

 

 

Rupert Brooke

(1887 – 1915)

                     THE SOLDIER

If I should die, think only this of me:
That there's some corner of a foreign field
That is forever England. There shall be
In that rich earth a richer dust concealed;
A dust whom England bore, shaped, made aware,
Gave, once, her flowers to love, her ways to roam,
A body of England's, breathing English air,
Washed by the rivers, blest by the suns of home.

And think, this heart, all evil shed away,
A pulse in the eternal mind, no less
Gives somewhere back the thoughts by England given;
Her sights and sounds; dreams happy as her day;
And laughter, learnt of friends; and gentleness,
In hearts at peace, under an English heaven.


Джонни Армстронг (старинная английская баллада)

ДЖОННИ АРМСТРОНГ

старинная английская баллада

 

В Эстмерленде жил в замке один человек,

Джонни Армстронг все  звали его.

Не имел ни земли он, ни ренты совсем,

Кроме сотни парней – ничего.

 

Белый в яблоках конь и вся упряжь под стать

У него и той сотни парней;

Золочёные ленты на шляпах у них,

И украшены гривы коней.

 

Люди весть донесли ко двору короля,

Что живёт, мол, там некто, как лорд, –

Грабит  Север страны безбоязненно он,

Сам  собою доволен и горд.

 

И король его лично к себе пригласил,

И письмо было длинным тогда,

И рукою своею письмо подписал,

Обещая не делать вреда.

 

Когда Джонни письмо короля получил,

Сердце пело, как дрозд на сосне :

«Никогда нам король ничего не писал,

Ни отцу и ни деду,  – лишь мне !

 

Ну, а если б нас прежде король приглашал,

Мы б старались достойными быть …

Чтобы завтра у каждого был на плечах

Красный плащ в серебристую нить !

 

Чтобы каждый в накидке из бархата был

С серебристой тройною тесьмой,

Золочёные ленты на шляпах у всех …

Как один, пусть отряд будет мой !»

 

И назавтра же утром он в десять часов

В  Эдинборо явиться спешит;

Его сотня парней, как один, вместе с ним.

Боже, как же хорош был их вид !

 

Когда Джонни при всех подошёл к королю,

Он упал на колени пред ним,

«О, простите меня, повелитель, – сказал  –

Грех простите и людям моим !»

 

«Нет прощенья тебе,  – слишком тяжка вина

На тебе и на людях твоих.

Завтра утром на площади в десять часов

И тебя здесь повесят, и их !»

 

Джонни через плечо на своих поглядел,

Боже! Как этот взгляд был тяжёл !

«Не ищите красы в недостойном лице –

Этот жребий нас с вами нашёл !»

 

Острый меч, что у Джонни висел на боку,

Вдруг свободно и смело взлетел,

И скатилась  под ним голова короля,

Так что тот и шагнуть не успел !

 

Крикнул Джонни: «Сражаться, мои молодцы !

Пусть живым никого не возьмут,

Пусть про нас говорят, что мы пали в бою,

А не что нас повесили тут !»

 

Знает Бог лишь один, сколько ратных людей

Эдинборо великий поднял.

Окружили и Джонни, и сотню его  –

Без дыхания каждый там пал.

 

Как безумный был Джонни в бою, но упал,

И вскочил, будто всё нипочём …

Тут коварный шотландец вдруг сзади зашёл

И рассёк его тело мечом.

 

Но кричал он : «Сражаться, мои молодцы !

Я лишь ранен легко, не убит.

Отдохну и опять буду с вами, пока

Моя кровь ещё в жилах бежит …»

 

Джонни Армстронгу юному весть донесли,

И поклялся он няне одной :

Лишь мужчиною стать срок настанет ему,

Отомстит он шотландцам войной !

 

 

                JONNIE ARMSTRONG

                    an old English Ballad

 

There dwelt a man in faire Westmerland,

Jonnё Armestrong men did him call,

He had nither lands nor rents coming in,

Yet he kept eight score men in his hall.

 

He had horse and harness for them all,

Goodly steeds were all milke-white;

O the golden bands an about their necks,

And their weapons, they were all alike.

 

Newes then was brought unto the king

That there was sicke a won as hee,

That livёd like a bold out-law,

And robbёd all the north country.

 

The king he writt an a letter then,

A letter which was large and long;

He signёd it with  his owne hand,

And he promised to doe him no wrong.

 

When this letter came Jonnё untill,

His heart was as blyth as birds on the tree:

‘ Never was I sent for before any king,

My father, my grandfather, nor none but mee.

 

‘ And if wee goe the king before,

I would we went most orderly;

Every man of you shall have his scarlet cloak,

Laced with silver laces three.

 

‘ Every won of you shall have his velvett coat,

Laced with silver lace so white;

O the golden bands an about your necks,

Black hatts, white feathers, all alyke.’

 

By the morrow morning at ten of the clock,

Towards Edenburough gon was hee,

And with him all his eight score men;

Good Lord, it was a goodly sight for to see!

 

When Jonnё came befower the king,

He fell downe on his knee;

‘O pardon, my soveraine leige,’ he said,

‘O pardon my eight score men and mee.’

 

‘Thou shalt have no pardon, thou traytor strong,

For thy eight score men nor thee;

For to-morrow morning by ten of the clock,

Both thou and them shall hang on the gallow-tree.’

 

But Jonnё looked over his left shoulder,

Good Lord, what a grevious look looked hee !

Saying, ‘Asking grace of a graceles face –

Why there is none for you nor me.’

 

But Jonnё had a bright sword by his side,

And it was made of the mettle so free,

That had not the king stept his foot aside,

He had smitten his head from his faire boddё.

 

Saying, ‘Fight on, my merry men all,

And  see that none of ‘ you be taine;

For rather  than men shall say we were hangd,

Let them report how we were slaine.’

 

Then, God wott, faire Edenburrough rose,

And so besett poore Jonnё rounde,

That fower score and ten of Jonnё best men

Lay gasping all upon the ground.

 

Then like a mad man Jonnё laide about,

And like  a mad man then fought hee,

Untill a falce Scot came Jonnё behinde,

And runn him through the faire boddee.

 

Saying, ‘Fight on, my merry men all,

I am a little hurt, but I am not slain;

I will lay me down for to bleed  a while,

Then I’le rise and fight with you again.’

 

Newes then was brought to young Jonnё Armestrong,

As he stood by his nurses knee,

Who vowed if ere he lived for to be a man,

O the treacherous Scots revengd hee’d be.



*     *     * 


Джеймс Генри Ли Хант

(1784 – 1859)

 

                   АБУ БЕН АДЭМ

 

Абу Бен Адэм … (можно и длинней)

Проснулся ночью в комнате своей

И видит : в лунном свете нежный лик,

Как лилия в цвету, пред ним возник.

То Ангел был над книгой золотой …

Покой нарушив тишины святой,

Абу спросил Виденье наугад :

«Что пишешь ты ?», и Призрак поднял взгляд

И сладко молвил, не развеяв сна :

«Здесь тех, кто любит Бога, имена».

«А есть моё ?» – спросил Абу. В ответ

Услышал только ангельское : «Нет !»

Абу шепнул : «Тогда молю, мой друг,

Тем запиши, кто любит божьих слуг !»

 

И Ангел, записав, исчез во тьме …

Назавтра тот же Ангел был во сне

Со списком душ, что Бог благословил.

Ого ! Бен Адэм первым в списке был !

 

 

James Henry Leigh Hunt

(1784 – 1859)

 

                  ABOU BEN ADHEM

 

Abou Ben Adhem (may his tribe increase !)

Awoke one night from a deep dream of peace,

And saw, within the moonlight in his room,

Making it rich, and like a lily in bloom,

An Angel writing in a book of gold :

Exceeding peace had made Ben Adhem bold,

And to the Presence in the room he said,

“What writest thou ?” The Vision raised its head,

And with a look made of all sweet accord

Answered, “The names of those who love the Lord.”

“And is mine one ?” said Abou. “Nay, not so,”

Replied the Angel. Abou spoke more low,

But cheerly still; and said, “I pray thee, then,

Write me as one that loves his fellow-men.”

 

The Angel wrote, and vanished. The next night

It came again with a great wakening light,

And showed the names whom love of God had blessed,

And, lo ! Ben Adhem’s name led all the rest !



*    *    * 


Сара Тисдейл

 (1884 – 1933)

       

                          *     *     *

Будет шелест дождей и земли аромат,

И мелькающих ласточек шумный парад,

Будут дикие сливы цвести белизной

И лягушки в пруду петь порою ночной,

И малиновки  будут свистеть тут и там,

Огоньками горя по заросшим крестам.

И никто знать не будет, была ли война,

И когда наконец прекратилась она.

Ни деревьям, ни птицам не станет забот,

Что бесследно исчез человеческий род.

И Весна, пробудившись в рассветной росе,

Вряд ли сможет узнать, что погибли мы все.

 

 

Sarah Teasdale

 (1884 – 1933)

 

                          *     *     *

There will come soft rains and the smell of the ground
And swallows circling with their shimmering sound;
And frogs in the pools singing at night,
And wild plum-trees in tremulous white;
Robins will wear their feathery fire
Whistling their whims on a low fence-wire.
And not one will know of the war, not one
Will care at last when it is done.
Not one would mind, neither bird nor tree,
If mankind perished utterly.
And Spring herself when she woke at dawn,
Would scarcely know that we were gone.